Priča o gerila baštovanu – Kako obojiti senku

          Živimo u doba, nažalost, kada civilizovani svet stoji na onoj tankoj granici gde mu se može dogoditi da ga sruše njegovi sopstveni ideali. Ima među nama onih koji imaju cilj da inspirišu ljude da izađu ispred svoje zgrade i ulepšaju taj svoj prostor. Kao rođeni Bačkotopolčanin, odlučio sam da ispred svoje zgrade površinu sredim i pretvorim u oazu zelenila, kao i da skrenem pažnju nadležnima na nedovoljno održavanje zelenih površina u gradu.

Ja nisam izmislio gerila baštovanstvo, to postoji svuda u svetu, pa i kod nas. Zovem se Žolt Bodor, po struci mašinski tehničar, trenutno profesionalni vojnik na službi u Bačkoj Topoli. Hortikulturom sam počeo da se bavim iz hobija još u detinjstvu. Ljubav prema prirodi i prema biljkama sam nasledio od svoje bake Marije. Učila me da pravu biljku treba posaditi na pravo mesto i da senovito mesto ne mora da bude tmurno.

          Prošle godine (2018) kada sam krenuo da formiram vrt (na površini od oko 500 m²) ispred i okolo zgrada u kojoj živim sa porodicom (u ulici 1.Maja broj 20.), kao obeležavanje Dana planete Zemlje (22. april), ideja je bila da se ne ulaže ni jedan jedini dinar (svaku biljku sam sam razmnožavao ili dobio od prijatelja), da se pokaže i dokaže da je dovoljna samo dobra volja. Shodno tome, nisam ni mogao da padnem u iskušenje za sađenje veće, odrasle biljke, kako bi mi očekivanja što pre bila nagrađena, a vrt dobio svoje obličje što približnije finalnom. Pravi efekat i lepotu očekujem za dve do tri godine. Mlađe biljke imaju bolju mogućnost prilagođavanja i bolje izglede da opstanu u nepovoljnim uslovima koje im pruža osenčeni teren. Naravno, nije izbor biljaka širok kao za sadnju na mestima sa dovoljno svetlosti i sunčeve toplote. Osnov ovih biljaka, njihov najlepši ukras ili znak prepoznavanje nije cvet, već oblik i boja lista.

          Kada je zadatak da ozelenite senovito mesto, Hoste su nezamenjivi stanovnici senke. Listovi mogu biti raznih oblika, ovalni, srcoliki i rastu u velikim skupinama. Listovi se razlikuju i po bojama, postoje razne varijante. Cvetovi  se nalaze na visokim stabljikama koje izlaze iz središta grma. Boje variraju od bele, svetlo ljubičaste, plavkaste pa sve do ružičastih tonova. U ranom proleću, osim roze cvetova Bergeniju krase i lepi, veliki, okrugli listovi zelene boje. Između drveća posađene su male sadnice Lonicera nitida, zimzeleni, polegli, široko razgranati žbunjići sa sitnim, tamnozelenim, ovalnim listovima. Otporne vrste Japanske dunje obilje cvetova prekrije u martu i aprilu pre listanja. Tu je i Spirea ili Vahuteova suručica sa loptastim belim cvetovima. Kasnije, u leto, kada većina ukrasnog grmlja prestane da cveta naš parkić će da krase bele i roze cvetovi hortenzije. Zbog dugog perioda cvetanja ruže su kraljice baštenskih stanara. Gajenje i uživanje u lepoti i mirisu ove dekorativne cvetajuće vrste potiče još od daleke Persije, pa sve do danas. Na malom sunčanom delu parkića imam ružičnjak. Posađeno je i red Hemerocallis fulva-dnevnih ljiljana krupnih narandžastih cvetova, jorgovan koji će da stvara nezaboravnu sliku u aprilu i maju, Heuchera sanguinea -koralni zvončići sa sitnim ružičastim cvetićima, dva žbuna Berberis thunbergii-tunbergova crvenolisna žutika sa trnovima i upečatljivom bojom listova. Japanska Aucuba, zimzelena biljka koja ima listove prošarane žutim flekama, što je čini posebno dekorativnom, razne vrste paprata i izdanci (preko 200 komada, na površini oko 50 m²) moje omiljene vinke (koju je tetka Ana sa petog sprata gajila godinama na ulazu zgrade), Vinca minor i Vinca major, zimzelen, višegodišnja puzavica sa zelenim i šarenim listovima i ljubičasto-plavim cvetovima.

  Naravno, ideje ima još na pretek. Nedostaju mi perene-višegodišnje biljke raznih visina, oblika listova i boji cveta, možda poneka ukrasna trava da zaista uspem obojiti senku.

          Ako izađete ispred stana i posadite jednu biljku, vi ste već gerila baštovan, zato pozivam sve da se priključe...